I ovo ima u Srbiji: Radnicima poklanja deo zarade

Radomir Spasojević

Radomir Spasojević, vlasnik mlekare, rešio da nagradi svoje najvrednije radnike: Radio sam u Norveškoj i shvatio koliko je važna ideja socijalne pravde.


Najvrednijim radnicima vlasnik firme platio letovanje. I to srpski gazda, iz Požege. U susednoj Crnoj Gori biznismen najznačajnije kadrove častio je – automobilom. Po Beogradu se prepričava velikodušnost vlasnika jednog „fast-fuda“ koji je, tvrde upućeni, svojim najodanijim kolegama davao učešće za stambeni kredit. Nema ih mnogo, a sve dok su hiljade nezaposlenih na birou neće ih ni biti mnogo više. Ali, ljudi od poverenja, oni bez kojih firme ne bi bile to što jesu, i danas uspeju da od šefova dobiju neočekivani bonus.

Radomir Spasojević, vlasnik mlekare „Spasojević“ iz Bajine Bašte, jedan je od retkih direktora u Srbiji koji je odlučio da svoju zaradu podeli sa radnicima. Rešio je da se najvernijim i najvrednijim saradnicima koji su zaslužni za uspeh brenda „Zapis Tare“ oduži tako što će im dodeliti udeo u vlasništvu njegove firme. Očekuje da će do februara imati osmišljen modalitet kako pravno da reguliše podelu imovine.

I radnici su ljudi i imaju dušu. I njima treba auto i plata, kao i meni. Ljudi jedu dva ili tri puta dnevno, pa ne možete sad 10 puta da jedete ako ste gazda – ovako svoju nesvakidašnju ideju obrazlaže Spasojević. – Firmu nisam osnovao da bih stekao vikendice i kuće, već da bi moja porodica i zaposleni mogli da žive pristojno od svog rada. Šef komercijale je kod mene od 1997. godine i doprineo je da firma bude to što jeste. Želeo bih njega i još nekoliko radnika, bez čijeg angažmana bi fabrika bila samo gomila gvožđa, da nagradim. Rešio sam da im omogućim da dobiju adekvatnu nagradu kroz dividende.

Spasojević ima dve ćerke i s ponosom ističe da je starija zadužena za finansije, a mlađa za prodaju i da cela porodica radi za platu.

Nemam fakultetsku diplomu, ali firmu vodim domaćinski – priča vlasnik mlekare. – Živim u dvosobnom stanu, a sav višak vrednosti ulažem u proizvodnju. Radio sam u Norveškoj i shvatio koliko je važna ideja socijalne pravde, jer su oni kapitalističko društvo, koje je po odnosu prema radniku i čoveku davno zašlo u komunizam.

Neće da se hvale

Poslodavci različito reaguju na pomen nagrađivanja zaposlenih. Jedan preduzetnik je bio toliko zatečen našim pitanjem da se našalio kako radnicima plaća članarinu u lovu. Priznao je da o tome nije mnogo razmišljao. S druge strane, u našoj mini-anketi poslodavaca bilo je i onih koji su potvrdili da imaju podsticaje za zaposlene, ali da ne žele o tome da pričaju. Svako hvalisanje, veruju oni, obesmislilo bi njihov gest.

Među gazdama koji shvataju da i radnici imaju dušu najviše je onih koji rukovode firmama koje se bave informacionim tehnologijama. Jer, programeri su postali najzahtevniji radnici, za koje svaki poslodavac bukvalno mora da se bori.

IT prednjači po inventivnosti i načinima nagrađivanja. Programeri su razmaženi, kreativni i veoma zahtevni ljudi. I može im se. Ako ne dobiju ono što žele uvek mogu da nađu drugi posao – objašnjava Bojan Čučak iz „Trenkvaldera“, agencije za zapošljavanje. – Ljude šalju na konferencije u San Francisko ili Kinu, koje koštaju i po nekoliko hiljada evra. Plaćaju im obuke koje u dužem periodu dostignu i 50.000 evra. Mnoge IT kompanije svojim zaposlenima obezbeđuju plaćen ručak u restoranu, teretanu… I farmaceutski sektor vodi računa o nagrađivanju, dok se bankarski i proizvodni sektori drže tradicionalnih načina i daju bonuse. Mnogi se odlučuju da zaposlene nagrade učešćem u vlasništvu i to je dobar način. U tim situacijama je radnicima stalo da firma opstane, jer je delom i njihova.

Čučak navodi primer jedne građevinske firme čiji je vlasnik sve žene za 8. mart nagradio putovanjem u Pariz.

Profesorka Živka Pržulj, sa Beogradske bankarske akademije, napominje da su najčešće korišćeni kriterijumi za određivanje zarada u Srbiji školska sprema i pozicija u organizaciji, što podstiče tražnju za diplomama i hijerarhijski višim pozicijama, a ne za radnim rezultatima. To je potvrdilo čak 63 odsto ispitanika u okviru jednog od retkih istraživanja na ovu temu.

Sa privatizacijom i razvojem tržišne privrede, u Srbiji sve više poslodavaca shvata značaj nagrađivanja zaposlenih za ponašanje i radne rezultate pojedinaca i poslovne rezultate firme – smatra Živka Pržulj. – U preduzećima sa stranim kapitalom ima dosta primera dobro dizajniranih sistema zarada. U Srbiji je raspodela zarada na osnovu utvrđenog sistema koji je poznat svim zaposlenima najviše prisutna u privatnim preduzećima sa mešavinom domaćeg i stranog kapitala, a zatim u privatnim preduzećima sa stranim kapitalom, dok je u privatnim preduzećima sa domaćim kapitalom najmanje prisutan ovakav oblik raspodele.

Radnici bez motivacije

Profesorka Živka Pržulj kaže da je praksa nagrađivanja zaposlenih višestruko demotivaciona. – Zarade koje ne obezbeđuju minimalnu egzistenciju, jer je za potrošačku korpu potrebno 1,44 prosečnih plata, stvaraju apatiju i ne utiču na posvećenost, visoku produktivnost i kreativnost, koje su danas osnova konkurentske prednosti – objašnjava profesorka. – Zaposleni su u strahu od otkaza i uglavnom rade najmanje koliko mogu za male plate.

Najbolji odlaze bez nagrade

I Dragan Aleksić, čije ćerke rukovode porodičnom vinarijom „Aleksić“, smatra da ne treba štedeti kako bi se zadržao dobar radnik.

Vlasnik zna da prepozna radnika koji mu je vredan i koji je važan za poslovanje firme – pojašnjava Aleksić. – Mora da se potrudi da ga nagradi da bi ga zadržao, jer će u suprotnom otići na bolje plaćeno mesto ili u inostranstvo. Dobar tehnolog zarađuje tri do četiri puta više od prosečne plate zaposlenih u vinariji. Znamo da je dobar, jer njegova vina dobijaju priznanja na svetskim sajmovima. I kolege znaju i nema ljubomore.

13. plata naučna fantastika

Današnji radnik je jeftina potrošna roba. Mnogi poslodavci pod parolom „Ako ti nećeš, ima ko hoće“, ne obraćaju nikakvu pažnju na to kakvi su odnosi u preduzeću i da li zaposleni na posao ide kao na „robiju“ – smatra Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. – Isplata 13. plate ili jubilarnih nagrada je u domenu naučne fantastike, dok se u skandinavskim zemljama podrazumeva. Zakonom o radu je propisano da se Ugovorom o radu ili Odlukom poslodavca može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti preduzeća. Ima i srpskih poslodavaca koji pomažu svoje zaposlene u slučaju bolesti, često finansiraju odmor i rekreaciju ili pomažu kod kupovine stanova.

Autori: Sandra Bulatović, Zlatica Radović
Izvor: Novosti

Bajina Bašta, Nagrada, radnici, Radomir Spasojević, Srbija
http://www.dobrevesti.info/2017/01/12/ovo-ima-u-srbiji-radnicima-poklanja-deo-zarade/

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s